Hepatitis c ima sedam genotipova . Najčešći u Srbiji je genotip 1.Najteži za lečenje je genotip 3 dok genotip 2 ima stopu izlečenja od skoro sto posto lekom Sofosbuvir/Velpatasvir ( Epclusa) i drugim DAA lekovima.
Hepatitis C je virusna infekcija koja izaziva upalu jetre. Virus se prenosi krvlju i retko seksualnim kontaktom.
Šta su genotipovi hepatitisa C?
Varijabla za one sa hroničnim virusom hepatitisa C (HCV) je „genotip“, ili soj virusa kada su zaraženi infekcijom. Genotip se utvrđuje testom krvi.
Genotip ne mora nužno da igra ulogu u napredovanju virusa, već kao faktor u odabiru pravih lekova za njegovo lečenje.
Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) Pouzdani izvor, najmanje sedam različitih HCV genotipova i više od 67 podtipova Pouzdani izvor, su identifikovani.
Različiti HCV genotipovi i podtipovi imaju različite distribucije širom sveta.
Genotipovi 1, 2 i 3 nalaze se širom sveta. Genotip 4 se javlja na Bliskom istoku, u Egiptu i Centralnoj Africi.
Genotip 5 je prisutan skoro isključivo u Južnoj Africi.
Hepatitis C ima različite genotipove. Šta ovo znači?
HCV je jednolančani RNК virus. To znači da je genetski kod svake virusne čestice sadržan u jednom kontinuiranom komadu RNК nukleinske kiseline.
Svaki lanac nukleinske kiseline (RNA ili DNК) se sastoji od lanca građevnih blokova. Redosled ovih blokova određuje proteine koji su potrebni organizmu, bilo da je u pitanju virus, biljka ili životinja.
Za razliku od HCV-a, ljudski genetski kod nosi dvolančana DNК. Ljudski genetski kod prolazi kroz strogu lekturu tokom procesa replikacije DNК.
Nasumične promene (mutacije) ljudskog genetskog koda dešavaju se malom brzinom. To je zato što se većina grešaka u replikaciji DNК prepoznaje i ispravlja.
Nasuprot tome, genetski kod HCV-a se ne čita kada se replicira. Nasumične mutacije se javljaju i ostaju u kodu.
HCV se reprodukuje veoma brzo — do 1 trilion novih kopija dnevno. Dakle, određeni delovi genetskog koda HCV-a su veoma raznoliki i često se menjaju, čak i kod jedne osobe sa infekcijom.
Genotipovi se koriste za identifikaciju određenih sojeva HCV-a. Oni su zasnovani na razlikama u određenim regionima virusnog genoma. Postoje dodatne potkategorije grananja unutar genotipa. Oni uključuju podtip i kvazivrstu.
Кoja je razlika između genotipova hepatitisa C?
Кao što je pomenuto, različiti HCV genotipovi i podtipovi imaju različite distribucije širom sveta.
Genotip 1 je najčešći HCV genotip u Sjedinjenim Državama. Nalazi se u skoro 75 procenata svih HCV infekcija u zemlji.
Većina preostalih ljudi u Sjedinjenim Državama sa HCV infekcijom nosi genotipove 2 ili 3.
Genotip HCV-a nije apsolutno povezan sa stopom oštećenja jetre, ili verovatnoćom da se na kraju razvije ciroza. Međutim, može pomoći u predviđanju ishoda lečenja. U Srbiji dominantan je genotip 1 i oko 65 % pacijenata je sa genotipom 1 . Genotip 3 je najčešći nakon genotipa 1 i skoro 25 % pacijenata je inficirano genotipom 3 u Srbiji. Genotip 2 i 4 su retki u Srbiji i čine oko 10% inficiranih. Dragiša Zekić – Udruženje Hepatitis Hilfe – Tel: 063 764 1050 ( viber i whatsapp) – World Hepatitis Alliance member